MANIFESTOVANJE DIMENZIJA KVALITETA ODNOSA U PREDŠKOLSKOM LIKOVNOM VASPITANJU: OD KONTROLE DO PODRŠKE STVARALAČKOM PROCESU
DOI:
https://doi.org/10.53406/kd.v13i2.136Ključne reči:
dečji likovni razvoj, stvaralački proces, odnosi i delanje u likovnoj igri, uloga vaspitača, crtanje za učenjeApstrakt
Određeni postupci vaspitača u likovnim aktivnostima (šabloni, ocenjivanje, intervenisanje na dečjem radu) proizilaze iz fundamentalnog nerazumevanja prirode dečjeg likovnog stvaralaštva kao složenog kognitivnog i igrovnog procesa. Cilj rada je da pokaže kako se dimenzije kvalitetnih odnosa manifestuju kroz nivo samostalnosti koji vaspitač dozvoljava detetu u rešavanju likovnih problema, što je direktno povezano s razumevanjem dečjeg likovnog razvoja, prirode dečjeg izražavanja i stvaralačkog procesa. Analizom literature i uobičajenih praksi kroz prizmu tri međusobno povezana koncepta: 1) razvojni stadijumi, 2) priroda dečjeg likovnog izražavanja (kao igra i pripovedanje), 3) stvaralački proces (kao kreativno rešavanje problema), dolazi se do zaključka da se kvalitet odnosa ogleda u tome da li vaspitač vidi dete kao pasivnog izvršioca instrukcija ili kao aktivnog istraživača i kreatora čiji se složeni misaoni procesi poštuju i podstiču.
